Učitelj je u školu donio balone i zamolio djecu da ih ponesu i na njih napišu svoja imena.
Zatim su svi baloni izneseni u hodnik i učitelj ih je pomiješao.
Učitelj je djeci dao 5 minuta da bi svi pronašli balon sa svojim imenom. Djeca su potrčala da pogledaju, ali 5 minuta je brzo isteklo i niko nije našao balon sa svojim imenom…
Tada je učitelj zamolio djecu: Uzmite balon koji leži najbliže vama i dajte ga osobi čije je ime napisano na njemu… Prošlo je manje od dva minuta i svako je imao svoj balon u rukama.
Na kraju, učitelj je sumirao utisak koji potiče iz ovog eksperimenta: “Baloni su poput sreće. Nećete je naći ako tražite samo sebe. Ali ako se svi brinu jedni o drugima, brže ćete je pronaći.”
